У cвojoj многовековноj историjи Српски народ показао се као народ коjи поседуjе не само воjничке врлине, већ и да има племениту душу, да је народ који уме и да прашта. Пролазећи кроз многа крвава и тешка историjска збивања и кроз многе ратне окршаjе са променљивом срећом, српски народ стекао је хришћанске врлине правде, човекољубља и самилости за слабиjег, чак и кад је реч о побеђеном неприjатељу. Jедна од многих особина српског народа несумњиво je наjлепша – милосрђе, коjе je опевано и у народноj песми и надалеко чувено.

Други светски рат 1941-1945. са свим своjим кобним последицама по судбину целокупног Српства, ставио je све те особине српског народа пред jедно велико искушење, коjе ни jачи народи, са већом културном и историјском традицијом, не би могли поднети, нити му се одупрети. Поћи свесно у рат ради одбране не само своjе и свога народа већ и спободе читавог човечанства од горопадне немани фашизма, и у часу победе спободе над мрачњаштвом изгубити своjу слободу, претежак je терет за српски народ и за његову правдољубиву душу. Да би та трагедиjа била jош већа Српски народ, поред тога што je у часу победе демократских сила над тиранима био обесправљен плодова те победе, кojoj je и он много допринео, губи и слободу и своjу Отаџбину, коjу je комунизам окупирао, а народ лишио свих политичких и демократских слобода.

Jедан повећи део Српског народа, коjи се при свршетку рата затекао ван граница своjе Отаџбине, као начелни борци против сваке тираниjе, па и комунистичке, ниjе хтео да се врати у земљу, jep je више волео живот, макар и у хладноj туf)ини, него под комунистичком диктатуром. Taj унесрећени и свим тегобама, коjе у себи криjе туђина, изложени део Српског народа, то je данашња српска политичка емиграциjа, чиjи слободарски дух ни после три децениjе проведених ван граница своjе Отаџбине ниjе попустио, нити je борба, коjу води српска емиграциjа против комунистичке диктатуре, изгубила интензитет jедне здраве и свесне националне политике.

Потуцаjући се по свету и борећи се са многим и непредвиђеним потешкоћама, Срби у емиграциjи достоjно репрезентуjу своj Српски народ, коме су међународна комунистичка завера и апизерство Запада наметнули ропство, црње и теже него што je било и турско и нацифашистичко.

Разапети тако на крст страдања, на беспућу између поробљене Отаџбине и несигурне и неизвесне судбине, коjа у туђjини замара и душу и тепо, Срби у емиграциjи постали су не само жртва рата и издаjе Савезника, већ и предмет шаjпочке трговине са његовим физичким бићем.

Поћи свесно у рат ради одбране не само своjе и свога народа већ и спободе читавог човечанства од горопадне немани наци-фашизма, и у часу победе спободе над мрачњаштвом изгубити своjу слободу, претежак je терет за Српски народ и за његову правдољубиву душу. Да би та трагедиjа била jош већа Српски народ, поред тога што je у часу победе демократских сила над тиранима био обесправљен плодова те победе, кojoj je и он много допринео, губи и слободу и своjу Отаџбину, коjу je комунизам окупирао, а народ лишио свих политичких и демократских слобода.