Сведоци смо лоше демографске слике српског народа, опадања наталитета, пораста броја абортуса, старења становништва, и генерално слабог економског статуса домаћинства широм Балкана. Бела куга је озбиљно запретила, просечан брачни пар је „пао” на једно дете. Због негативне стопе наталитета годишње у Србији, Републици Српској и Црној Гори има преко 50.000 становника мање! Аналитичари упозоравају да ће већ половином овог века Срби постати мањина у читавом региону! На другој страни, оно о чему се недовољно говори су породице са више деце које муку муче живећи у оскудици. Окупиране тек пуким преживљавањем, стидљиве су у својим захтевима за остваривање права која им припадају. Њихове животне приче, страхови и проблеми су идентични, али скоро невидљиви и нечујни да би скренули пажњу шире јавности, медија, па и државе.
Српска братска помоћ је организација која помаже људима погођеним сукобима и оружаним насиљем, особама расељеним због рата, прогона или природних катастрофа. Она истовремено ради на стварању решења за сиромаштво користећи програме одрживог развоја и пружања директне хуманитарне помоћи.
Координисани, системски приступ хуманитарној помоћи је од суштинског значаја за брзо и ефикасно пружање помоћи онима којима је потребна.
Српска братска помоћ настоји да делују што ефикасније у заштити деце посежући за решењима за сузбијање највећих претњи њиховом опстанку.
Дужност је човекова да чини добро. То је највећи завет и залог достојанства човека и читавих народа. Мало народа има тако дубоку и светлу традицију, засновану на постулатима Христове етике као што је то српски. Срби су народ широке душе и великог срца. Кад се говори о традицији, мисли се на оне наслеђене светле врлине предака. Међу њима свакако је једна од највећих доброчинство. Доброчинство је одлика српског народа, подједнако као и задужбинарство. Добротвори и задужбинари су били српски владари, велможе и витезови, српски себар, ратар и занатлија. И та светла традиција пренела се све до днашњих дана.
Зато, Срби већ годинама имају своју канадску хуманитарну организацију. Избором имена, Српска братска помоћ, оснивачи су описали и мисију коју чине само три речие. Организација је настала крајем 1954. године, првенствено као идеја српског народа у расејању да се окупи око племенитих циљева, тачније, око пројеката помоћи социјално угроженим српским породицама широм Европ еи Северне Америке. Окосницу организације чине енергични људи, окупљени заједничком визијом помоћи онима којим аје помоћ неопходна.
Вођени и тим светлим идеалима и инспирисани радом своје браће при Српској братској помоћи Америке, Срби из Канаде приступају оснивању властите организације. Та жеља је добила своје отеловљење оснивањем првог Пододбора Српске братске помоћи у Канади, 12. септембра 1954. године у Виндзору. Тај пододбор уједно је вршио дужност Главе управе СБП Канаде, . Главне заслуге за тај велики подухват припадају брату Жарку Ђоковићу и Ђурађу Аранђеловићу, који је био први предсеник Месног одбора Српске братске помоћи у Виндзору.